четвртак, 21. фебруар 2013.
петак, 18. јануар 2013.
ОРГИЈЕ
Пијемо нас неколико пропалих луди
И полусвет:
Без свега, и без радости; мада нам груди
Чезну за цвет.
Звуци виолина, вино, јак додир жена
Дају нам пир,
Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена,
Умрли мир.
Музика с песмом пружа нам старе јауке,
Опела траг;
Загрљај, занавек наше скрштене руке
И живот наг.
У самоћи нам станује, к'о у ћутању,
Велики страх;
Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању,
Ледени дах.
У игри, у пољупцима тражимо бесно
Израза, сна;
Плачемо, мртвима што је у паклу тесно,
Кад нема дна.
Јер свак живи у гробу свом, само што неће
Да види гроб.
Ни своје дане, што горе, к'о мртвом свеће,
Ни своју коб.
Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
Стварамо зрак:
Све нас је довела тајна што нас убила,
Откала мрак.
Пијемо нас неколико пропалих људи
И полусвет;
И знамо, радост не може да се пробуди,
Опао цвет.
Владислав Петковић Дис
среда, 14. новембар 2012.
субота, 03. новембар 2012.
четвртак, 30. август 2012.
Пријавите се на:
Постови (Atom)